Abstract

U vremenu novog definisanja srpskog nacionalnog identiteta od odlucujuceg je znacaja uspostavljanje kopce izmedju kriticki vrednovane tradicije s jedne i zahteva vremena globalizacije, s druge strane. Produktivnu vezu izmedju starog i novog mogu ce je ostvariti ukoliko Srbija izgradi demokratske i nekompromitovane i nekorumpirane drzavne institucije preko kojih bi se obrazovala racionalna svest o vlastitoj posebnosti, kao i vrednostima spoljnog sveta. Glavna odgovornost u tom osetljivom procesu samo definisanja je na politickim elitama i ideoloskim projektima koje oni otvoreno ili prikriveno proteziraju, a koji se na najprozirniji nacin ogledaju u medijima (javnom mnjenju) i institucijama obrazovanja.